Cena hektara obradivnog poljoprivrednog zemljišta kod nas varira u odnosu na to o kom se delu Srbije govori, ali najskuplje zemljište se, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda nalazi u Južnobačkom okrugu, tj. opštine poput Bačke Palanke, Srbobrana, Vrbasa, Bečeja, ali i Novog Sada.

Posmatrano na nivou cele Srbije okolina Beograda je počela da se cenovno približava oblasti južne Bačke koja ima najskuplje obradivo zemljište, pa s tim u vezi, hektar zemlje na području Beograda je prodat za 26.500 evra, a cena jedne njive u oblasti južne Bačke je išla i to 31.250 evra.

HRVATSKA PO CENAMA NA ZAČELJU EU

Kada ove cene uporedimo sa cenama u nekim od zemalja EU, primetna je ogromna razlika u cenovnom rangu. Cene obradivog zemljišta u Hrvatskoj su još uvek niske, s obzirom na to da se, nakon isteka embarga 2023. godine na prodaju njiva strancima iz EU,  najavljuje znatno povećanje cene zemljišta.

– Imamo zabranu prodaje strancima do 2023. godine i smatram da je do tog perioda neophodno staviti poljoprivedno zemljište u funkciju tako što bi ga kupili domaći, hrvatski poljoprivrednici. Isto tako logično je da prednost u kupovini imaju lokalni poljoprivrednici. Za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, zakup ili koncesiju mora se dati privredni program, objasniti šta ćete s njim, na koji način ćete proizvoditi – rekla je za Agrosmart predsednica Odbora za poljoprivredu u Hrvatskom saboru i bivša zastupnica u Evropskom parlamentu Marijana Petir.

Prema statističkim podacima cene hektara obradivnog zemljišta u Hrvatskoj su već sada porasle deset odsto u odnosu na 2019. godinu. U ovom trenutku se u Hrvatskoj mogu i dalje kupiti ornice kojima je cena ispod 4.000 evra, a mediji u Hrvatskoj preporučuju da tamošnji žitelji kupuju svoju zemlju dok je još uvek ima. Iz Agencije za promet poljoprivrednim zemljištem u Hrvatskoj su naveli da će u narednim godinama da raste cena po hektaru za 100 do 200 evra.

Petir je navela i da je cena poljoprivrednog zemljišta u ostalim zemljama EU znatno visoka u odnosu na cenu poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj.

– Hrvatska se nalazi na samom začelju zemalja EU po tržišnoj vrednosti obradivog tla. Nižu cenu za hektar obradive zemlje moguće je dobiti samo u Estoniji. Naši severni susedi Slovenci cene svoje obradivo tlo gotovo šest puta više od nas, naši zapadni susedi Talijani 13 puta, a Holanđani čak 21 puta više. Prosečna cijena poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj po hektaru iznosi 3.325 evra za oranice, 1.832 evra za livade, a za pašnjake 1.791. Cena za kontinentalni deo Hrvatske je oko tri odsto niža od proseka, dok je za jadranski deo Hrvatske dvostruko viša od proseka – istakla je Petir.

Međutim, kada se upoređuju cene s takođe komšijskom državom – Rumunijom, situacija je sasvim drugačija. Pre svega, u vojvođanskom regionu koji se graniči s Rumunijom, kako navodi Stevan Dajin, poljoprivrednik iz Radojeva, cena hektara se kreće od 6.000 do 10.000 evra.

VOJVOĐANI ODLAZE U RUMUNIJU KAKO BI OSTVARILI VEĆI PROFIT PRILIKOM OBRADE ZEMLJIŠTA

– Ja ovde radim zemlju na tri lokacije i svaka je različita  i po ceni i po kvalitetu koji se razlikuje u svakom selu, kako kod nas tako i kod njih – naveo je Dajin.

S druge strane, cena zemljišta u Rumuniji je bila višestruko niža pre ulaska u EU, pa je tako hektar mogao da se kupi i za 200 evra. Ta povoljnost cene je jedan od razloga zašto naši poljoprivrednici masovno odlaze preko granice da obrađuju zemlju.

– Sada je došlo do rasta cene zemljišta kako su Rumuni ušli u EU. Pre se zemljište pored niske cene za kupovinu moglo zakupiti za 30 do 40 evra na godišnjem nivou. Oni su većinu zemljišta zapustili nakon Čaušeskua i nisu je obrađivali sve dok nisu došli stranci, kada je počelo da se obrađuje. I trenutno jako malo Rumuna radi na svojoj zemlji, velika većina su stranci – istakao je Dajin i dodao da postoji potreba naših ljudi da odu u Rumuniju da rade, imeđu ostalog, i zato što u Srbiji ne mogu da kupe ili zakupe veću količinu zemlje zbog prejake konkurencije.

Pored toga, u Srbiji postoje i određena ograničenja koja dodatno podstiču poljoprivrednike da svoj novac ulože u inostranstvu. Dajin je na primeru iz ličnog iskustva objasnio kako ta ograničenja utiču na njih.

– Na primer, ja u Radojevu ne mogu da kupim ili zakupim više od 10 hektara godišnje, dok u Rumuniji mogu da pronađem mnogo ozbiljnije i veće površine  kojima je cena zakupa daleko niža, a i plus imaju subvencije koje su ozbiljne – podvukao je on.

Prema dobijenim informacijama, kvalitet zemljišta u zapadnom delu Rumunije je veoma pogodan za solidne prinose suncokreta i kukuruza, a generalno, zemljište AP Vojvodine važi za jedno od najplodnijih i najkvalitetnijih na ovim prostorima, te je s tim vezi i cena u nekoj meri opravdana.

Mada, iako važi za kvalitetnije zemljište, gledajući zemlje u okruženju, u nekim delovima Banata postoje i dalje njive koje se mogu kupiti za manje od 1.000 evra. Najjeftinija njiva se u banatskom području prodala za samo 750 evra, dok su najjeftinije njive u ostalim okruzima Vojvodine bile makar dvostruko skuplje.

EUROSTAT: U FRANCUSKOJ CENA STAGNIRA ILI OPADA

Međutim, kako je prethodnih godina cena zemlje na našim prostorima u konstantnom porastu, zanimljiv je podatak koji je Eurostat prikazao, a koji navodi da cena zemlje u, na primer, Francuskoj manje-više stagnira već godinama, a u nekim predelima države cena obradivog zemljišta čak i opada.

S tim u vezi, prosečna cena hektara u Francuskoj iznosi oko 6.000 evra. To, naravno, varira u odnosu na predeo u kom se nalazi određena njiva, ali oscilacije u ceni idu od 3.000 evra u istočnom delu – Burgungiji, do 11.000 evra po hektaru na severu Francuske u Pa de Kale regionu.

Ovakva situacija definitinvo nije slučaj u Srbiji,  a čak postoje i navodi da će cena još više rasti na našim prostorima kada i Srbija uđe u EU, kao što se desilo u Rumuniji. Da li će to biti slučaj kod nas s obzirom na to da su, za sada, cene dostigle svoj maksimum, tek ćemo da vidimo. Upućeni u kretanja u agrobiznisu kažu da je verovatno jedino moguće da se ova cena u bližoj budućnosti samo održava, ili da čak i opada zajedno s padom ostvarenog profita od roda.

Dijana Dacin (Agrosmart i VOICE)

Napomena: ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autorki Dijani Dacin i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije